(tekst namenjen svima koji žele da imaju svoj web sajt a ne bave se profesionalno izradom sajtova)
Gledao sam po netu... hoću ovo!
Pođimo od pretpostavke da svako za sebe želi najbolje i ukoliko je moguće po pristupačnoj ceni. Obzirom da se ne bavite izradom sajtova, prva stvar koju ćete da uradite je da pogledate kakve sajtove, kod nas i u svetu, imaju firme koje se bave sličnom delatnošću. Pregledajući sajtove, ne uzimate u obzir nekoliko važnih činjenica, a to su: kolika je firma koja stoji iza tog sajta, kada je sajt rađen, koliko je koštala izrada i da li su ljudi koji o njemu brinu i nakon izrade, profesionalci. Dakle, jednostavno vidite nešto što vam se svidi i kažete "hoću ovako". Osam od deset ljudi, izabraće najskuplje rešenje, uz pretpostavku da to ne košta puno. Zatim dolaze kompromisi. Ili ćete smanjiti "apetite" ili ćete platiti puno za nešto, što Vam najverovatnije i nije potrebno. A ti najlepši, najfunkcionalniji, i nekada na prvi pogled jednostavni sajtovi, su skupi, jer su za njhovu izradu, profesionalci potrošili solidan broj radnih sati. Zatim, veoma bitna stvar... vizuelene grafičke detalje, banere i ilustracije za objavljene materijale su radili profesionalni dizajneri... Sledi zaključak da je to mnogo posla koji realno dosta košta da bi se postigao željeni vizuelni identitet web sajta.
Materijali za web sajt
Naručioci web sajta, još jedan bitan element ne uzimaju u obzir. Materijali za sajt. Imali smo brojne situacije kada su klijenti želeli da im napravimo sajt, da to bude brzo, jer su pokrenuli novi posao i da bude kvalitetno. Oko generalnog dizajna, boja i menija, brzo se dogovorimo. Kada na red dođe popunjavanje stranica materijalima (koje oni inicijalno nisu imali ali su bili u "obavezi da nam ih što pre pošalju") dolazi do zastoja u izradi. Pripremiti materijale nije ni malo lak posao kako se to čini pre početka izrade. Uz to ide i napomena da materijali nisu samo tekstovi, vec i fotografije, ilustracije, baneri, videa... Zaključak je, da koliko god funkcionalan, moderan, besprekornog dizajna, sajta bio, bez materijala to ništa ne znači. Jednostavno bez materijala se čak i neke pozicije na web stranama sajta ne prikazuju (slično kao kada množite sa nulom).
Generalno, web sajt treba tretirati kao "živu stvar". Recimo kao Vašu firmu. Sajt treba da prati razvoj firme da evoluira i napreduje onako kako i sama firma ili posao kojim se bavite napreduje. Kada započinjete novi posao i treba Vam novi sajt koji treba da bude informativan, skladan i dopadljivog dizajna. Kako vam posao napreduje tako se i sajt širi, dopunjava, obogaćuje novim sadržajima i višim nivoima funkcionalnosti.
Koliko će me koštati web sajt?
Postoji nekoliko cenovnih kategorija za izradu web sajta:
- Najskuplja varijanta je da okupite tim koji će eksluzivno za Vas napraviti web sajt. U takvom timu se mogu naći web programer (ili više njih), web dizajner, grafički dizajner, copywriter, prevodilac... Cene tih sajtova su i po nekoliko hiljada pa i desetina hiljada evra. Obično takve sajtove prave velike medjunarodne korporacije, a tim(ove) angažuju po projektu ili za stalno.
- Jeftinija vatijanta bi bila, da za izradu web sajta angažujete firmu koja već ima oformljen tim koji će raditi na Vašem sajtu. Razlika u odnosu prethodnu varijantu što ovde dobijate tim u kompletu (ne birate vi saradnike) i što je rok za izradu duži jer taj tim verovatno radi i druge poslove koje je ta firma ugovorila. Ovo je nešto jeftinija varijanta ali su cene i dalje u hiljadama evra.
- Da za izradu angažujete samo web programera-dizajnera a da se za materijale pobrinete u sopstvenoj režiji. Ili eventualno da uz programera-dizajnera angažujete nekoga ko će Vaše ideje i tekstove da pretoči u materijale za sajt. Kod nas je to najčešća opcija, verovatno zato što po najnižim cenama možete dobiti relativno zadovljavajući kvalitet pa samim tim i rezuzulat. Cene variraju od 150 pa do 600-700 evra u zavisnosti ko radi i za koga radi. Postoji jos nekoliko parametara koji utiču na cenu, kao što su količina materijala za obradu, dodatne skripte... ali to je cena za solidan prezentacioni sajt. Kod nas ima malo komercijalnih sajtova koji su namenjeni online prodaji ali taj trend će se uskoro promeniti. Cena sajta koji je namenjen online prodaji se kreće od 400 do 1500 evra (po istim kriterijumuma kao i prezentacioni). Na našim sajtovima roba uglavnom ima istu cenu kao i u radnji ali kada naši trgovci shvate da je prodavati online neuporedivo jeftinije od prodaje u objektima pa počnu da spuštaju cene za kupovinu preko neta... Kinezi to praktikuju već godinama...
- Da pokušate samostalno da napravite web sajt, čitajući i gledajući tutorijale. Ova opcija, iako najjeftinija (...na ćupriji), na kraju ispadne najskuplja (na mostu).
Ukoliko izbacimo stavku broj 4 kao totalno gubljenje vremena (i da budete srećni ako to utvrdite na lakši način), za naše prilike najčešća je opcija 3, pa evo nekih stvari o kojima treba voditi računa (osim izbora izvođača):
Domen i ja tebi!
Pre svega domain name ili adresa Vašeg sajta koja se unosiu browser InternetExplorer(Edge), Mozilla, Chrome, Safari...). Suština priče je da postoji registar naziva web sajtova, na svetskom nivou, koji ne dozovljava da postoje 2 sajta sa identičnim imenom na internetu. I to se plaća. Na godišnjem nivou to košta od 10 (.com) do nekih 20 (.rs) evra. Dakle, potrebno je da izaberete ime domena koje pre Vas niko nije registrovao i da to bude nešto što nećete menjati. Promena imena čak i nije moguća. Moguće je samo registrovati novo ime. Dobro razmislite kada birate ime tj. naziv domena jer je to nešto što bi trebalo da traje i što svojom dugovečnošću nosi određenu reputaciju... Ime se sastoji iz dva dela, prvo je naziv i to je proizvoljni deo koji vi osmislite a drugi deo je sufiks (čućete i termin ekstenzija) i obicno je .com ili .net ili .org ili .rs (nacionalni sufiks Republike Srbije). Inače, informacija koja Vam i neće biti tako bitna je da je trenutno aktivno oko 900 domen sufiksa ali kod nas su najpopularniji ipak samo oni standardni. Postoje dve dileme oko izbora sufiksa kod nas... .rs (da Vam sajt bude "vidljiviji" u Srbiji) i .com (zbog rutine koja postoji u svim browserima, da kada neko otkuca www.nazivdomena browser automatski dodaje .com). Druga stvar koja je tu bitna, ako domen ne registrujete lično (što inače vrlo lako možete uraditi online), insistirajte da Vas navedu kao vlasnika i administrativni kontakt za taj domen. Implikacije su tu slične kao kada kupujete auto a ne izvršite prenos na sebe... I još nešto... kod nas se domeni registruju kod internet provajdera koji su za to ovlašćeni (a ne znam ni jednog da nije). Ono što je bitno je da ne morate da uzmete u paketu i hosting iako će Vam svi to zdušno ponuditi. Oni su u obavezi da Vam registruju domen a Vi niste u obavezi da uzmete hosting od njih. Zapamtite to i čitajte dalje pa će Vam biti jasnije.
Hosting - čemu to služi?
Ukoliko ste obavili registraciju domena, sledeće što vam treba je hosting. Banalnije objašnjenje hostinga bi bilo da je to prostor na hard disku nekog računara koji je uvek dostupan na internetu i kome pristupaju svi oni koji žele da vide Vaš sajt. Vaše logično pitanje bi bilo "Imam internet konekciju koju plaćam mesečno i računar koji je stalno uključen i povezan na net. Zašto bih dodatno plaćao hosting?". A odgovor bi bio: - Vaša interent konekcija je slaba da prihvati neki veći broj zahteva za pregled sajta. Drugo, interent adresa vašeg računara se s vremena na vreme menja (a možete i doplatiti fiksnu IP) pa bi svaku promenu valjalo unositi na za to odgovarajućem mestu. I treće, na računaru bi morali da imate instaliran i podignut neki web server (program-platforma). I četvrto, a šta je sa nestancima struje, prekidima interneta... O svemu tome ne morate da brinete ako za 20-tak evra godišnje zakupite hosting kod nekog provajdera. Uz to dobijate i administrativni panel (velika većina) i uslugu korišćenja mejl servera kao i automatsko pravljenje rezervnih kopija (backup). Dakle, sem ako nemate optički link u stanu ili kancelariji i da dobro znate šta radite, zakup hostinga je sasvim dobar i preporučljiv izbor. Za razliku od imena domena, kod izbora hosting provajdera, niste ničim vezani (sem ako ste platili godinu dana unapred), što znači da bez većih problema možete seliti svoj sajt sa hostinga na hosting ukoliko niste zadovoljni. Ono što je bitno kod hostinga je da radi brzo i da nema prekida u radu i da postoji podrška koja zaista radi 24h. Naša preporuka je da domaće hosting provajdere izbegavate u "širokom luku".
CMS MMS SMS... Joomla..WordPress...Templejt... Može li to na srpskom da se objasni?
- Osim ako nemate izričitu potrebu za web sajtom iz prve ili druge cenovne kategorije, naša preporuka da za izradu web sajta u bilo kojoj od preostale dve cenovne kategorije obavezno korisite neku od CMS platformi (WordPress, Joomla, Drupal...). Na taj način prvenstveno izbegavate "zavisnost" od onoga ko je sajt napravio tj. njegov rad će moći da održava i dorađuje neko drugi bez "većih lomova". CMS ili Content Management System za pojam web sajta je otprilike slično onome što Vam je Windows za računar. Iako je sam CMS uglavnom besplatan softver, njegova instalacija, podešavanja, integracija komponenti... je ono što bi se moglo nazvati izradom web sajta. Ako vam i dalje nije jasno... tretirajte ga kao alat za izradu web sajta. CMS odnosno sadržaj koji je u njega unet je jedan segment koji browseru govori kada i šta će se pojaviti kad neko poseti neku stranu Vašeg sajta a drugi segment je templejt (Template), koji odeđuje kako će to nešto izgledati kada se pojavi na ekranu. Uprošćeno, templejt je skup fajlova koji definišu izgled sajta... boje, slova, pozadine, formatiranje teksta... Templejt je s namerom razdvojen kao poseban segment jer ako želite možete da obrišete jedan i postavite drugi templejt i da Vaš sajt, sa istim sadržajem, a bez većih muka izgleda totalno drugačije. Templejt može da se "napravi" a postoji i gomila sajtova koji nude gotove templejte u zavisnosti od CMS platforme za koju se koristite. Takođe, postoje i besplatna, gotova templejt rešenja ali njih bi trebalo izbegavati. Treći segment izrade sajta predstavlja inicijalna obrada i unošenje saržaja. Bez sadržaja, i CMS i templejt bi izgledali manje-više kao "bela strana".
Hvala ali ne treba! Sam ću!
Održavanje i ažuriranje sajta. Održavanje je neophodno. Podrazumeva ažuriranje CMS-a i svih ostalih programa i programčića (skripti) koji se koriste za izradu sajta. CMS platforme se konstantno dorađuju, unapređuju i sa tim u vezi moraju da se ažuriraju. Evoluiraju čak i programski jezici kojima su pisani. Ukoliko se ne održava, neko će zloupotrebiti sve moguće i nemoguće "rupe u kodu" i lako se može desiti da ili prestne sa radom ili da Vam sajt bude hakovan. Ažuriranje je relativno jednostavan proces, osim u slučajevima kada zbog nekompatibilnosti neke skripte budu u sukobu i onda se desi da se sadržaj ne prikazuje. Tada Vam treba stručna pomoć. Ažuriranje (menjanje, brisanje, dodavanje) sadržaja preko CMS platformi je relativno lako, obzirom da se uglavnom goriste WYSIWYG editori (u prevodu: ono što vidiš je ono kako će to izgledati). Međutim, iako je korišćenje jednostavno, dolazi do najrazličitijih i banalnih problema koji se pretvaraju u agoniju i noćnu moru onoga ko ažurira. Dešavalo nam se da korisniku u toku godine 5-6 puta objašnjavamo kako da postavi sliku jer on to radi na svakih par meseci ali u međuvremenu zaboravi. Nakon godina i godina iskustva, naš savet je da ukoliko ste u mogućnosti, ovaj posao prepustite profesionalcima.